СПУТЊИК
„Мислила сам да ћу умрети"
Колико се зарађује на трговини јајним ћелијама и какве су претње
Колико се зарађује на трговини јајним ћелијама и какве су претње
Ирина Халецкаја
„Девојке, желите да зарађујете и будете независне? Тражимо доноре јајних ћелија" — сличне објаве свакодневно се појављују на друштвеним мрежама, у новинама, возовима и лифтовима.
На руском интернету се налази преко сто група и сајтова који су посвећени донирању јајних ћелија, а личних огласа има преко хиљаду. Клинике објављују огласе на друштвеним мрежама, где обично траже доноре међу студенткињама којима је хитно потребан новац. Девојке за то добијају од 700 до 2000 евра.
Ова процедура није противзаконита — жене које не могу да затрудне саме прибегавају вантелесној оплодњи. Како ова сфера није контролисана од стране државе, и клинике и донори прибегавају преварама, а јајне ћелије постају роба.
Ова процедура није противзаконита — жене које не могу да затрудне саме прибегавају вантелесној оплодњи. Како ова сфера није контролисана од стране државе, и клинике и донори прибегавају преварама, а јајне ћелије постају роба.
Раст од 165 центиметара
Ана Молотова и Марина Орлова су донори јајних ћелија. Ана је већ пет пута била донор, а Марина три пута. Ниједна од њих не жели да престане са овом праксом. Свака има различити циљ — Орлова је постала донор због новца, а Молотова из личних побуда.
„Таквог сам карактера, желим да помогнем. Оглас на интернету је пробудио моје интересовање", говори Ана. У њеном гласу се осећа увереност и гордост.
Ана Молотова и Марина Орлова су донори јајних ћелија. Ана је већ пет пута била донор, а Марина три пута. Ниједна од њих не жели да престане са овом праксом. Свака има различити циљ — Орлова је постала донор због новца, а Молотова из личних побуда.
„Таквог сам карактера, желим да помогнем. Оглас на интернету је пробудио моје интересовање", говори Ана. У њеном гласу се осећа увереност и гордост.
Није одмах посетила клинику, већ је истражила тему на интернету, прочитала бројне чланке и посетила форуме. Након тога, консултовала се са доктором који јој је објаснио све ризике и непријатности процедуре. На крају је поразговарала са својим супругом, од кога је добила подршку.
„Имамо двоје деце, стабилне приходе и срећну породицу. Желела сам да помогнем другим женама које не могу да осете срећу материнства. Попунила сам анкету. Треба имати на уму да је то била фирма од ауторитета, са добрим сајтом и са великом базом података",
Ана је проучила тржиште и решила да заобиђе посреднике. Њу није интересовала анонимност, већ је желела да зна коме даје своје јајне ћелије. Парови су је сами контактирали, а потом би заједно тражили одговарајућу клинику.
„Познат ми је принцип рада одређених агенција и медицинских установа: они убеђују клијенте да донор има плаве очи, смеђу косу, светло белу башурасту кожу, а у стварности донор, најблаже речено, изгледа другачије. Чини се да доктори никога не обмањују, већ говоре неодређено, тако да их је могуће протумачити на разне начине. У ствари, донори су обичне девојке. Многе то не раде не из алтруизма, већ због празног новчаника. Клинике никога не одбијају, њима разлози нису битни", каже наша саговорница.
„Познат ми је принцип рада одређених агенција и медицинских установа: они убеђују клијенте да донор има плаве очи, смеђу косу, светло белу башурасту кожу, а у стварности донор, најблаже речено, изгледа другачије. Чини се да доктори никога не обмањују, већ говоре неодређено, тако да их је могуће протумачити на разне начине. У ствари, донори су обичне девојке. Многе то не раде не из алтруизма, већ због празног новчаника. Клинике никога не одбијају, њима разлози нису битни", каже наша саговорница.
Марина Орлова је принуђена да мало улепша свој лични опис како би доспела у базу података. Већ неколико месеци је у потрази за новом понудом, али њена понуда још увек није изазвала интересовање.
„Сви желе високе девојке. У огласима наводе раст од 170 сантиметара, а неке клинике као услов наводе 'више од 165'. Ја сам висока свега 160, тако да ћу морати да додам по пет сантиметара како бих доспела у базу података", каже Орлова.
Прву процедуру Марина је имала 2015. године, када је имала свега 20 година. Као и свака девојка из провинције, дошла је у Санкт Петербург у потрази за послом.
„Сви желе високе девојке. У огласима наводе раст од 170 сантиметара, а неке клинике као услов наводе 'више од 165'. Ја сам висока свега 160, тако да ћу морати да додам по пет сантиметара како бих доспела у базу података", каже Орлова.
Прву процедуру Марина је имала 2015. године, када је имала свега 20 година. Као и свака девојка из провинције, дошла је у Санкт Петербург у потрази за послом.
Чекајући разговор за посао, листала је новине које је пронашла у ходнику. Видевши рекламу на којој је писало — „Донорство јајних ћелија — брзо и безболно", са објашњењем да „није понуда за додатни посао, већ права прилика", Марина је почела да размишља.
Нежељени ефекти
Никакве санкције за прикривање и улепшавање изгледа нису предвиђене — нико не сноси одговорност за лажне информације. Уосталом, и саме специјализоване агенције избегавају да дају информације о особеностима процедуре и ћуте о опасним последицама, уверавајући доноре да ће заслужени хонорар добити за 10 до 12 дана.
Пример је оглас на сајту једне од агенција: „Програм донирања јајних — ништа тешко! Не захтева од вас губљење времена и лако се комбинује са послом. Процедура је безболна и не штети здрављу". Након тога следи интересантан анимирани филм: насмејана девојка иде у клинику на преглед и узима одређене витамине и „микро инјекције". О томе да није реч о обичним витаминима, већ о јакој хормонској терапији, после које се две јајне ћелије деле на 20 до 25, у овом кратком анимираном филму се не говори. Зато је процедура узимања јајних ћелија детаљно описана — све се, наводно, дешава брзо и безболно. Раширених руку донора дочекују на клиници већ после три месеца.
Нежељени ефекти
Никакве санкције за прикривање и улепшавање изгледа нису предвиђене — нико не сноси одговорност за лажне информације. Уосталом, и саме специјализоване агенције избегавају да дају информације о особеностима процедуре и ћуте о опасним последицама, уверавајући доноре да ће заслужени хонорар добити за 10 до 12 дана.
Пример је оглас на сајту једне од агенција: „Програм донирања јајних — ништа тешко! Не захтева од вас губљење времена и лако се комбинује са послом. Процедура је безболна и не штети здрављу". Након тога следи интересантан анимирани филм: насмејана девојка иде у клинику на преглед и узима одређене витамине и „микро инјекције". О томе да није реч о обичним витаминима, већ о јакој хормонској терапији, после које се две јајне ћелије деле на 20 до 25, у овом кратком анимираном филму се не говори. Зато је процедура узимања јајних ћелија детаљно описана — све се, наводно, дешава брзо и безболно. Раширених руку донора дочекују на клиници већ после три месеца.
„У сваком случају, то је болна процедура. Игла која се користи током дванаестодневне терапије, иако танка, не изазива пријатне осећаје. Хормонске терапије имају нежељене ефекте, као што су свраб, печати или хематоми. Осим тога, могуће су и промене расположења и многи други ефекти"
Пункција се врши под анестезијом, тако да се за време процедуре не осећа бол" , каже Марина.
„Међутим, после операције неизбежно је да се осећате лоше. Боли вас стомак, осећате мучнину. Може доћи и до озбиљних компликација, од којих нико није изузет. О томе како се понашати у таквим случајевима, не говоре све агенције" , упозорава Ана.
„Последњи пут имала сам хиперстимулацију јајника (њихово увећање неколико пута, скупљање течности у стомаку и плућима, повећање ризика од пуцања цисте, стварање угрушака у крвним судовима — примедба уредника). Искрено, мислила сам да ћу умрети. Нисам могла ни да легнем, ни да седнем, ни да устанем. Тешко се може упоредити са било чиме: истовремено вас боле и глава и унутрашњи органи. Стомак ми се надуо као да сам у осмом месецу трудноће. Покушала сам да позовем доктора, али се он није јављао. При том сам била у хотелу у другом граду. Медицинско осигурање нисам имала", сећа се Марина те ужасне ноћи.
„Међутим, после операције неизбежно је да се осећате лоше. Боли вас стомак, осећате мучнину. Може доћи и до озбиљних компликација, од којих нико није изузет. О томе како се понашати у таквим случајевима, не говоре све агенције" , упозорава Ана.
„Последњи пут имала сам хиперстимулацију јајника (њихово увећање неколико пута, скупљање течности у стомаку и плућима, повећање ризика од пуцања цисте, стварање угрушака у крвним судовима — примедба уредника). Искрено, мислила сам да ћу умрети. Нисам могла ни да легнем, ни да седнем, ни да устанем. Тешко се може упоредити са било чиме: истовремено вас боле и глава и унутрашњи органи. Стомак ми се надуо као да сам у осмом месецу трудноће. Покушала сам да позовем доктора, али се он није јављао. При том сам била у хотелу у другом граду. Медицинско осигурање нисам имала", сећа се Марина те ужасне ноћи.
© Fotolia / Alliance
Контактирали смо и Екатерину Миневу, директора агенције за регрутацију донора „Репродукција". Филијале ове агенције се налазе на Уралу, у кубањском региону и у Москви. Минева наводи да све агенције које држе до угледа упозоравају на одговорност, али донори који првенствено јуре за парама не обраћају пажњу на ове препоруке и зато долази до компликација. Према њеним речима, девојке обично занемарују прописан режим исхране. Протеини у организму се брзо троше, а многе због недостатка новца избегавају месо или сир.
Ана говори да са њом то није био случај и да је била упозната са могућим компликацијама, а у току хормонске терапије примењивала је све савете доктора и имала правилу исхрану, међутим, компликације су се свеједно појавиле.
„Могуће је да после такве процедуре останете без материце, јајника или још горе, да имате хормонски поремећај који нарушава здравље. Од компликација нико није поштеђен", упозорава Ана.
Према речима Молотове, приступи клиника се разликују. Негде врше такве провере, као да донор не даје јајне ћелије, већ иде на Месец: опширна генетска анализа, разговори са психологом, наркологом и другим докторима. И то је исправно. Дешава се да су упитници медицинских установа оскудни, да стану на лист папира, док се пацијентима верује на реч.
„Наилазила сам на несавесне клинике: једном се десило да су после пункције заборавили тампон, а нису ме о томе ни обавестили. После процедуре са тоталном анестезијом отишла сам кући и нисам разумела зашто се тако лоше осећам", сећа се Ана огорчено.
„Имамо већ годину дана. Хвала вам за све!"
Молотова са радошћу говори о свом личном искуству и искуству рођака и пријатеља: „Не стидим се, вероватно зато што све радим из срца. Родбина и пријатељи ме никада нису осуђивали".
„Наилазила сам на несавесне клинике: једном се десило да су после пункције заборавили тампон, а нису ме о томе ни обавестили. После процедуре са тоталном анестезијом отишла сам кући и нисам разумела зашто се тако лоше осећам", сећа се Ана огорчено.
„Имамо већ годину дана. Хвала вам за све!"
Молотова са радошћу говори о свом личном искуству и искуству рођака и пријатеља: „Не стидим се, вероватно зато што све радим из срца. Родбина и пријатељи ме никада нису осуђивали".
Будући родитељи који су изабрали Ану за донора опходили су се према њој као према „кристалној вази". Водили су рачуна о њеној исхрани, дневном распореду, плаћали јој хотел и покривали све трошкове.
„Било ми је прелепо и заузврат сам желела да им поклоним чудо. За мене награда није била новац, већ вест о томе да су јајне ћелије оплођене. Од једног пара сам добила поруку у којој је писало: 'Имамо већ годину дана. Хвала вам за све!'"
Марина, са друге стране, не воли да било кога упознаје са таквим појединостима. „Муж је против, сматра да је оваква авантура опасна за здравље. Говори да није нормално да девојке зарађују на тај начин", жали се Марина. Орлова је увек била анонимни донор, никада није видела родитеље нити се интересовала да ли је неко постао родитељ захваљујући њеним јајним ћелијама. Међутим, и анонимност је некада, према њеним речима, лажна: "Знам случај када су потенцијалним родитељима крадом у ходнику болнице показивали донора".
И Марина и Ана се слажу да донорство јајних ћелија не представља брз начин за зараду новца. „Са једном породицу сам била у директном контакту, тако да смо се унапред договорили о висини накнаде, такође захтевала сам исплату унапред, пре него што посетим клинику. Поверење је битно, али није на одмет осигурати се на време. Не желим да подносим такву жртву бесплатно", без икакве сумње говори Молотова.
И Марина и Ана се слажу да донорство јајних ћелија не представља брз начин за зараду новца. „Са једном породицу сам била у директном контакту, тако да смо се унапред договорили о висини накнаде, такође захтевала сам исплату унапред, пре него што посетим клинику. Поверење је битно, али није на одмет осигурати се на време. Не желим да подносим такву жртву бесплатно", без икакве сумње говори Молотова.
Лаборант в клинико-диагностической лаборатории © РИА Новости / Евгений Биятов
Орлова признаје да су накнаде од стране агенција мизерне. Клинике добијају од потенцијалних родитеља од 2700 до 7000 евра, а донор свега 700. При том се сума одређује зависно од региона и висине предвиђене за тај регион, наглашава она.
Поред тога, тржиште је преплављено посредницима: њихови сарадници будно прате друштвене мреже, траже примаоце и за одређени проценат дају им контакте наводно провереног донора, кога су заправо недавно пронашли на интернету. Посредник може да сарађује са клиникама и добија проценат од сваког нађеног донора и примаоца.
Све је по закону, али постоје одређена питања
За разлику од многих европских држава, коришћење донорских јајних ћелија у Русији није забрањено. Адвокат породичног права Викторија Даниљченко прокоментарисала је за Спутњик специфичност законодавства: мушкарцима и женама, небитно да ли су они у браку или не, дозвољено је да користе донорске јајне ћелије. Пар може да затражи све здравствене и генетске анализе, да се интересује за расу и националност, али и да се упозна са описом изгледа донора.
Поред тога, тржиште је преплављено посредницима: њихови сарадници будно прате друштвене мреже, траже примаоце и за одређени проценат дају им контакте наводно провереног донора, кога су заправо недавно пронашли на интернету. Посредник може да сарађује са клиникама и добија проценат од сваког нађеног донора и примаоца.
Све је по закону, али постоје одређена питања
За разлику од многих европских држава, коришћење донорских јајних ћелија у Русији није забрањено. Адвокат породичног права Викторија Даниљченко прокоментарисала је за Спутњик специфичност законодавства: мушкарцима и женама, небитно да ли су они у браку или не, дозвољено је да користе донорске јајне ћелије. Пар може да затражи све здравствене и генетске анализе, да се интересује за расу и националност, али и да се упозна са описом изгледа донора.
© Fotolia / Tobilander
Правни аспекти су такође јасно дефинисани. Девојке, донори биолошког материјала, немају родитељска права. Осим тога, од донора се тражи писмена сагласност за узимање јајних ћелија, као и потврда да је обавештен о будућим процедурама, њиховом утицају на организам и могућим последицама.
„„Нарочито је важно да донори јајних ћелија знају: пункција се изводи под тоталном анестезијом, што може имати негативне последице по здравље",
појашњава Даниљченко.
„Руско законодавство не уређује колико пута жена може бити донор, али доктори саветују да не треба давати јајне ћелије више од једном у три до четири месеца и не више од шест пута у току живота. Званично, те норме нису прописане на папиру и нико их не контролише", прецизира правница. Што се тиче плаћања, добијени новац се сматра наградом, па зато не подлеже опорезивању.
Спремите се да платите
Опасност лежи не само у несавршеном законодавству, већ и у скромној пракси провођења таквих операција. Отуда и покушаји да овај бизнис пређе у сиву зону. Медицинско друштво препоручује да се клијенти обраћају клиникама са добром репутацијом, да не верују објавама на друштвеним мрежама и да буду спремни да дају много више новца од оног који агенције саопштавају.
Спремите се да платите
Опасност лежи не само у несавршеном законодавству, већ и у скромној пракси провођења таквих операција. Отуда и покушаји да овај бизнис пређе у сиву зону. Медицинско друштво препоручује да се клијенти обраћају клиникама са добром репутацијом, да не верују објавама на друштвеним мрежама и да буду спремни да дају много више новца од оног који агенције саопштавају.
If a building becomes architecture, then it is art
Доктор Евгениј Греков, који се бави проблемом репродукције, објаснио је за Спутњик да данас ниједна болница не ради целокупну генетску анализу пре него што жена да јајну ћелију. А таква анализа је изузетно важна за даљу процедуру.
„На пример, у Чељабинску се скоро десио скандал: пацијенткиња је добила донорску сперму, међутим, показало се да је мушкарац био носилац рецесивног гена мишићне атрофије, што није било испитано. Носилац истог гена била је и сама пацијенткиња, која такође није била подвргнута потребним анализама. На крају, родило се дете без кичмене мождине", говори доктор.
„На пример, у Чељабинску се скоро десио скандал: пацијенткиња је добила донорску сперму, међутим, показало се да је мушкарац био носилац рецесивног гена мишићне атрофије, што није било испитано. Носилац истог гена била је и сама пацијенткиња, која такође није била подвргнута потребним анализама. На крају, родило се дете без кичмене мождине", говори доктор.
Доктор објашњава да је, по закону, клиника обавезна да уради испитивања донора и примаоца на основне болести, као што су ХИВ и сифилис, али и да уради кариотип (слику хромозома).
„Анализа рецесивних гена није укључена у основни преглед, због високих трошкова, али прималац их мора сам затражити", инсистира Греков.
„Цена једне анализе је око 500 евра, а има их неколико. Да ли је жена спремна да толико плати? Не знам ни један случај да су донора позвали и спровели додатне анализе, на захтев примаоца", каже наш саговорник
„Анализа рецесивних гена није укључена у основни преглед, због високих трошкова, али прималац их мора сам затражити", инсистира Греков.
„Цена једне анализе је око 500 евра, а има их неколико. Да ли је жена спремна да толико плати? Не знам ни један случај да су донора позвали и спровели додатне анализе, на захтев примаоца", каже наш саговорник
Репродуктолог Евгений Греков (слева) © предоставлено Евгением Грековым
Према запажањима стручњака, клинике не раде ни анализе на важне микроелементи и витамине — само на захтев клијената. Цена једне анализе је око 20 евра, а потребно је урадити око 10 анализа. Најчешће, прималац не зна ни порекло донора.
„Нико не говори да је отац био у затвору — изјаве се не проверавају, свима се верује на реч. Тако да је донирање јајних ћелија лутрија",
