СПУТЊИК СРБИЈА
Када ће се злато Скита
вратити на Крим?
вратити на Крим?
Апелациони суд у Амстердаму одложио је одлуку поводом случаја о скитском злату – експонатима кримских музеја, који су послати на изложбу у Холандију 2014. године и до данас нису враћени у своју домовину. Злато се очекује у наредних шест до девет месеци, а у наредна два месеца све укључене стране морају доставити суду додатне информације. Спутњик истражује могућност компромиса, улогу политике и вредност историјских артефаката који су пронађени на Криму.
У свету нема ничег сличног
„Наравно, свака археолошка ствар је сама по себи јединствена, али међу оним стварима које су послате на изложбу „Крим – злато и тајне Црног мора" има и ствари које су јединствене у светској пракси", објашњава Тигран Мкртичев, директор музеја Рериха (огранак Државног музеја Истока).
„Наравно, свака археолошка ствар је сама по себи јединствена, али међу оним стварима које су послате на изложбу „Крим – злато и тајне Црног мора" има и ствари које су јединствене у светској пракси", објашњава Тигран Мкртичев, директор музеја Рериха (огранак Државног музеја Истока).
Експонат са изложбе „Крим – злато и тајне Црног мора" у Амстердаму © AP Photo / Peter Dejong
Збирка скитског злата броји скоро 200 предмета који су узети из четири музеја са Крима и транспортовани у музеј „Алард Пирсон" у Амстердаму, пре него што се Крим поново ујединио са Русијом.
У децембру 2016. године Окружни суд у Амстердаму донео је одлуку да преда збирку Украјини, али су музеји са Крима поднели жалбу. Почели су са разматрањем жалбе скоро две године касније – у марту 2019. године.
У децембру 2016. године Окружни суд у Амстердаму донео је одлуку да преда збирку Украјини, али су музеји са Крима поднели жалбу. Почели су са разматрањем жалбе скоро две године касније – у марту 2019. године.
„Одређени предмети се сматрају јединственим, симболичним и светски познатим", потврдила је прес-служба Источно-кримског музеја-резервата. Он се убраја у музеје који су послали експонате за изложбу у Амстердам.
Представници музеја истичу да, са њихове тачке гледишта, правична судска одлука може бити само безусловно признавање права на те предмете и њихово враћање у фонд (коме су одувек припадали).
Представници музеја истичу да, са њихове тачке гледишта, правична судска одлука може бити само безусловно признавање права на те предмете и њихово враћање у фонд (коме су одувек припадали).
Експонати са изложбе „Крим – злато и тајне Црног мора" у Амстердаму © Allard Pierson Museum
„Ове ствари су пронађене у нашој земљи, ми смо их чували, и одувек су биле у нашим колекцијама", закључили су из прес-службе.
Са тим се потпуно слажу и представници три друга музеја, који су своје колекције послали на изложбе у Амстердам, а то су „Музеј Таврида" из Симферопоља, Бахчисарајски историјско-културни и археолошки музеј-резерват и археолошки музеј-резерват „Херсонес Таврически".
Са тим се потпуно слажу и представници три друга музеја, који су своје колекције послали на изложбе у Амстердам, а то су „Музеј Таврида" из Симферопоља, Бахчисарајски историјско-културни и археолошки музеј-резерват и археолошки музеј-резерват „Херсонес Таврически".
„Сматрамо да се експонати морају вратити на своју првобитну локацију – Кримско полуострво. Њихов статус и право заштићени су законом", наводи се у њиховом заједничком саопштењу.
Запослени у музејима су истакли да се експонати никада нису налазили на територији која је под контролом Кијева.
Запослени у музејима су истакли да се експонати никада нису налазили на територији која је под контролом Кијева.
Политика или етика?
Из Министарства културе Крима су прокоментарисали прву судску одлуку о предаји колекције Украјини, рекавши да је политички обојена и да противречи моралним нормама и професионалној етици у међусобним односима музејских институција у свету. Из Министарства спољних послова Русије су нагласили да пресуда Окружног суда у Амстердаму поводом збирке ставља тачку на амбиције Хага да постане правна престоница света.
Из Министарства културе Крима су прокоментарисали прву судску одлуку о предаји колекције Украјини, рекавши да је политички обојена и да противречи моралним нормама и професионалној етици у међусобним односима музејских институција у свету. Из Министарства спољних послова Русије су нагласили да пресуда Окружног суда у Амстердаму поводом збирке ставља тачку на амбиције Хага да постане правна престоница света.
„Ја бих окарактерисао политичке захтеве од стране Кијева као покушај пљачке, а неодлучност европских кустоса је помагање у пљачки", рекао је за Спутњик потпредседник кримске владе Георгиј Мурадов.
„Од самог почетка је питање власништва над кримским златом имало политички, а не правни карактер. Скитско злато је, без сумње, у вези само са територијом Крима. Истовремено, само полуострво је остало на истој географској локацији, није се „преместило" под Кијев", рекао је потпредседник Међународне асоцијације руских правника, адвокат Михаил Јофе.
Према мишљењу стручњака, потраживања украјинске стране нису заснована на правним нормама.
Према мишљењу стручњака, потраживања украјинске стране нису заснована на правним нормама.
Нема компромиса
„Овде је све јасно: оно (скитско злато) треба да се налази у кримским музејима, упркос промени статуса Републике Крим и припајања Русији. Представник украјинске стране покушава да промени политички и географски статус полуострва, а то није правне природе. Шта ће превладати на суду – здрав разум и закон или безакоње и политика?", пита се Јофе.
„Овде је све јасно: оно (скитско злато) треба да се налази у кримским музејима, упркос промени статуса Републике Крим и припајања Русији. Представник украјинске стране покушава да промени политички и географски статус полуострва, а то није правне природе. Шта ће превладати на суду – здрав разум и закон или безакоње и политика?", пита се Јофе.
Експонати са изложбе скитске уметности © AP Photo / Franka Bruns
Према речима адвоката Мартена Сандерса, који представља украјинску страну, Кијев одбацује сваку могућност компромиса у спору са кримским музејима.
На питање да ли украјинска страна планира да прода или поклони део експоната музејима у Криму, у случају да добију злато, адвокат је одговорио да није чуо за такве планове. „То је културно наслеђе, и не мислим да је на продају", истакао је Сандерс.
Древни номади
Скити су народ који је насељавао степу између Дунава и Дона од 8. века пре нове ере до друге половине 3. века нове ере. Главни град Скитског царства, које су разрушили Готи, налазио се на Криму. То и објашњава обиље артефаката, од којих је већина пронађена у гробницама.
На питање да ли украјинска страна планира да прода или поклони део експоната музејима у Криму, у случају да добију злато, адвокат је одговорио да није чуо за такве планове. „То је културно наслеђе, и не мислим да је на продају", истакао је Сандерс.
Древни номади
Скити су народ који је насељавао степу између Дунава и Дона од 8. века пре нове ере до друге половине 3. века нове ере. Главни град Скитског царства, које су разрушили Готи, налазио се на Криму. То и објашњава обиље артефаката, од којих је већина пронађена у гробницама.
Експонат са изложбе „Крим – злато и тајне Црног мора" у Амстердаму © AP Photo / Peter Dejong
Олег Будницки, професор са Школе историјских наука при Националном истраживачком универзитету „Виша школа економије" појашњава да о Скитима знамо углавном на основу њихових сахрана, јер су били номади и нису остављали насеља иза себе.
„Они су стављали у гробнице ствари за загробни живот. Ако је то био вођа или представник више класе, стављали су и украсе од злата", каже он.
„Они су стављали у гробнице ствари за загробни живот. Ако је то био вођа или представник више класе, стављали су и украсе од злата", каже он.
Према речима стручњака, већина гробница на територији коју су насељавали номади, на Северној обали Црног мора, опљачкана је у 19. веку. Ловци на благо нису знали да скитско злато само по себи није од велике вредности.
„Ово злато има нижи степен финоће. Ови древни украси имају, првенствено, историјску вредност", закључује Олег Будницки.
„Ово злато има нижи степен финоће. Ови древни украси имају, првенствено, историјску вредност", закључује Олег Будницки.
